Seansa br 17 - peti deo

Ovo je dobar pregled kako nastaviti sa napredovanjem i kako se drzati dalje od ATN razmisljanja i osecanja. Sada, obratimo paznju na nesto drugo, sto je vrlo vazno za neke ljude sa socijalnom anksioznoscu i manje vazno za ostale. Ponovo, vi cete morati napraviti procenu u vezi sebe. Ali poslusajte sledeci segment pre nego sto odlucite da vam ovo ne treba.

Jos jedan problem koji je izazvan socijalnom anksioznoscu je osecanje da mi moramo biti savrseni ili da posao koji mi radimo mora biti savrsen ili ce u suprotnom to dokazivati da smo defektni ljudi. Ponekad je perfekcionizam izazvan strahom da nas ljudi nece voleti ako nismo savrseni. A ponekad je izazvano potrebom za odobravanjem od drugih. U bilo kojem slucaju, perfekcionizam nije dobra navika da se nastavi sa njom. Moramo ga prepoznati kada nase misli postanu rigidne i perfekcionisticke. A onda moramo nauciti kako i zasto da zaustavimo perfekcionisticko ponasanje.

Mi smo samo ljudi i svi ljudi prave greske. Ako vi pokusavate da budete savrseni, pokusavacete zauvek. I nikad necete postici svoj cilj. To garantuje da cete biti jedna nesrecna, nezadovoljna osoba. Zasto se trebamo postaviti za ovakav neuspeh? Zar nije racionalnije poverovati u istinu? Da smo svi nesavrseni i da ponekad pravimo greske. Da li nam je dato pravo da pravimo greske? Svakom drugom ljudskom bicu jeste. Pa zasto nije vama? Mi moramo dozvoliti sebi da budemo ljudi. Da pravimo greske i da shvatimo da je ovo samo deo normalne ljudske egzistencije. Niko nije savrsen. I to samo donosi stres i anksioznost kad neko upadne u perfekcionisticku zamku.

Sledeci prirucnik se zove:

Drzite se dalje od perfekcionizma i pritiska

Ja ne moram da budem savrsen. Ja to vise necu ocekivati od sebe. Niko ne moze biti savrsen, i uostalom, ne postoji "savrsen" nacin da se uradi bilo sta.

Ako ne radim nesto tako dobro kao sto bih ja to zeleo, ja cu to racionalno i spokojno prihvatiti. Pokusavajuci jace i pritiskajuci sebe da uradim vise stvari na precizan i perfektan nacin, ja samo sebe cinim nesrecnijim, i ja cu ustvari samo pokvariti moje postignuce.

Ja cu uraditi ono sto treba da uradim, i shvaticu da ne postoji savrsen nacin da to uradim. Ja ovo prihvatam spokojno cak i ako imam anksioznost ili ako nesto ne razumem. Nema potrebe da budem savrsen. Ja to vise necu ocekivati od sebe.

Pritiska ima u situaciji ako ga ja vrsim na sebe. Nista nije tako vazno. Sve je to mala stvar.

Ako drugi ne odobravaju - koga je briga? Nema vise pritiska jer ga ja vise ne dozvoljavam. Nema pritiska jer nema nicega sto ja moram uciniti u datoj situaciji.

Ja mogu uciniti stagod ja zelim. Ja mogu prihvatiti ako me neko osudjuje sto sam nervozan, dakle nema pritiska. Nema potrebe biti savrsen - nema preciznog nacina da se urade stvari. Posto nema preciznog nacina da se urade stvari, nema pritiska.

Nema pritiska jer ja mogu uraditi stagod ja zelim. Nema nicega sto ja moram uraditi. Ne postoji egzaktno ispravna stvar da se uradi. Nema pritiska jer ja mogu podneti posledice mojih akcija.

Nema pritiska jer misljenje drugih ljudi ne odredjuje kako se ja osecam u vezi sebe - ili da li sam ja vredno ljudsko bice.

Nema pritiska jer ja ne moram da budem savrsen. Necu to vise ocekivati od sebe.

Ja vrsim veliki pritisak na sebe kada analiziram svaku situaciju da to uradim na savrsen nacin. Ali, ja cu zapamtiti: Analiziranje = paraliziranje.

Kada se osetim pod pritiskom, ja cu prekinuti razmisljanje i poceti da delujem. Ne postoji univerzalni savrsen nacin da se nesto uradi, tako da stagod ja uradio, to ce biti prihvatljivo.

Ako, nakon sto uradim nesto, ja budem mislio da sam mogao to uraditi bolje, samo cu reci sebi: "Pa, naucio sam nesto, i to znanje ce mi pomoci da uradim bolji posao sledeci put. To je OK. Ja ne moram da budem savrsen. Ja sam zadovoljan sa mojim trudom."

Moje samopouzdanje nije odredjeno time kako ja izvrsavam odredjeni zadatak - ili da li me drugi prosudjuju kao inteligentnog, kompetentnog, zanimljivog ili lepog.

Nema pritiska jer ja prihvatam kada me neko procenjuje zato sto sam anksiozan. Ako me neko procenjuje kao gubitnika iz odredjenog razloga, ja prihvatam i to, jer meni ne treba njihovo odobravanje da odrzim moje samopouzdanje.

Moje misljenje u vezi vrednosti mojeg rada je vaznije nego tudje misljenje. Moja vera o tome da li je moj stav dobar je vaznija nego bilo cija.

I nema pritiska jer ja kao ljudsko bice imam pravo da ne opravdavam drugima sta ja radim.

Cak i kad me pogodi cudoviste "perfekcionizma", to ne znaci da sam ja manje vredan kao licnost il da treba da se osetim posramljen.

Ja cu jos napredovati ali cu nastaviti da koristim metode koje sam naucio sa kul, spokojnom, samopouzdanom, mirnom odlucnoscu. Ja cu raditi stvari zbog svog sopstvenog uzivanja i razvoja a ne zbog drugih ljudi.

Prema tome nema pritiska, jer ako me drugi ljudi prosudjuju, gledaju na moj izgled ili nacin na koji vladam sobom, ja jos uvek mogu biti srecan jer ja radim stvari zbog svog licnog zadovoljstva a ne zbog tudjeg.

Ja imam pravo da kao ljudsko bice kazem: "Ne znam", "Ja nisam dobar na tom zadatku", "Ne" ili "Nije me briga".

Ja cu izbegavati da koristim reci kao "treba", "mora", "ne mogu" i "moram", jer one cine situacije vrlo krutim i bremenitim. Ja cu ciniti stagod me cini srecnim.

Sto vise pokusavam da pritiskam sebe da uradim savrsen posao, to vise problema ja izazivam za sebe i paradoksalno, to vise trpi moje izvrsavanje posla.

Nazad <<     Dalje >>