StatCounter

Prevazilazenje socijalne anksioznosti (socijalne fobije) korak po korak Ovaj blog je prevod terapije za socijalnu anksioznost. Preveo sam je volonterski, amaterski, sa audio traka. Ovo sto vidite ovde je potpuno besplatno. Imam samo jednu molbu za sve vas: Pisite o ovome na forumima gde je tema socijalna anksioznost, o ovoj terapiji. Pomozite da i drugi ljudi saznaju za ovo. Sto vise ljudi bude spaseno od socijalne anksioznosti, tim bolje!

Poruke

Grupne terapije (ako želite da organizujete grupne seanse uživo ostavite poruku iznad):

Beograd: bgdcbt@groupmail.c om, bgdcbt@gmail.co m
Podgorica: 7wazari@gmail.co m
Niš: soc.anx.nis@outloo k.com

Tuesday, January 26, 2010

Seansa br 13 - deveti deo

Na raskrsnicama


Dok stojim na raskrsnicama, desetine puteva su pred mojim ocima, a svaki vodi u razlicitom pravcu.

Ja sam zbunjen i ne znam kojim putem da idem.

U pocetku sam preplavljen je postoji tako mnogo izbora koje mogu da napravim a svi ti izbori samo pogorsavaju stvari.

Sta ako napravim pogresan izbor? Sta ako me moja odluka vodi pogresnim putem? Sta ako zabrljam svoj zivot?

Ali onda uhvatim sebe. Ja znam da to ne moze biti tako tesko. Briga, sumnja i konfuzija mi nece dozvoliti da izaberem "moj" put.

Dok se smirujem i pocinjem da osecam mir duboko unutar mene, moja vizija se polako menja.

Ja jos uvek vidim mnoge puteve preda mnom, ali oni mi nekako vise ne izgledaju isti. Nesto je razlicito.

Neki od puteva imaju ruzan korov koji raste pored njih i oni se suzavaju u mracne putice.

Ne mislim dobro o tim putevima.

Drugi putevi su cistiji i ja mogu videti dalje, ali ne osecam da su oni dobri za mene. Ne privlace me. Oni me ne smiruju. Nesto, negde, je izvan fokusa, nije na svom mestu.

A onda opet uhvatim sebe. Ovo je dobro, pomislim. Zatvorim oci, duboko udahnem i prihvatim mir i pravac koji je vec tu.

To je jednostavno stvar prihvatanja. Ja cu prihvatiti mir, snagu i samopouzdanje unutar mene.

Dok se moje oci opet polako otvaraju, putevi preda mnom izgledaju mnogo drugacije nego ranije.

Ja vidim nekoliko puteva koji izgledaju prijatno, dobro i pozitivno.

Nekako, znam da su stari, ruzni putevi jos uvek tamo, ali ih ja vise ne vidim. Ja sam ostao spokojan... Ja sam miran.

Ali jos uvek, u delicu sekunde, stare misli se vracaju: "Sta ako napravim pogresnu odluku?"

Brzo i promisljeno, ja se zaustavljam. Znam kako da se vratim u moju unutrasnju harmoniju i u moj unutrasnji mir.

Zato, ja prihvatam i dozvoljavam da me moj mir preplavi. Vidim sebe potpuno preplavljenim tim osvezavajucim osecanjem mira.

Dok otvaram opet moje oci, putevi preda mnom se otvaraju dalje, ali jedan od njih sija i izdvaja se od ostalih. Osecam da je ovaj put pravi za mene. On izgleda bolje, prirodnije i sigurnije za mene.

Ja sam polako zakoracio ovim putem, uvek svestan cinjenice da mogu promeniti misljenje ili krenuti drugim putem ako tako izaberem.

Nikad nisam zarobljen kada koracam ovakvim putem.

Umesto toga, nebo se otvara nada mnom i svitanje ove divne svetlosti dozvoljava mi da se ova vizija uvecava i siri.

Dok hodam dalje mojim putem, ja pocinjem cak da se osecam bolje. Svetle varnice plavo svetlucaju duz obzorja nada mnom i ja se osecam sigurno i bezbedno.

Sto dalje putujem, to je vise bezbrizan i spokojan moj put.

Moj um je sad zivahniji i otvoreniji. Ja cujem divne zvuke i vidim divne prizore. Sve mi se otvara vrlo prirodno.

Ja prihvatam ovaj put jer sam ga izabrao. Ja znam i osecam da je to pravi put za mene. To je moj put i on me vodi napred, prirodno i nezno, u bolje zemlje.

Nazad <<     Dalje >>

No comments:

Post a Comment

Followers