Seansa br 8 - cetvrti deo

Preokretanje ANT-ova (treci deo)

ili Vas mozak cuje i veruje u sve sto vi kazete



Sve sto vi kazete vas mozak "interpretira" bukvalno.

To jest, ako mi podsetimo sebe da nas odredjena situacija plasi, onda mi POJACAVAMO ideju da kada smo u toj situaciji, bicemo uplaseni. Ako nastavimo da pojacavamo nasu anksioznost, strahovi iz stvarnog zivota sa kojima se suocavamo ce se pojacati.

Eto zasto mozemo biti (i bili smo) izlozeni u proslosti mnogim visoko anksioznim situacijama - i uprkos tome sto smo prosli kroz nju mnogo puta - ovo "izlaganje" strasnim situacijama nas nije ucinilo ni malo manje plasljivima.

Mi smo jos uvek uplaseni od situacije nakon hiljaditog puta kao sto smo se plasili prvi put.

Da bi prevazisli ove strahove, treba da pocnemo da menjamo nase misli i izjave o tome sta radimo bihejvioralno (ili kako se mi ponasamo).

Na primer, govor u javnosti je nesto sto je za vecinu ljudi sa socijalnom anksioznoscu tesko. Ali, ako se stalno podsecamo (i nas mozak) da mislimo kako je to grozno, strasno, i da to stvara anksioznost, onda ce to uvek biti grozno, strasno, i izazivace anksioznost.

Mi pojacavamo nase sopstvene strahove i pravimo ih jacima svaki put kad ponavljamo tu izjavu sebi.

Mi SABOTIRAMO sebe i nase najbolje interese. Zasto to radimo? Zato sto nam ovo niko nije rekao dosad.

Preko 20 godina, ja sam sabotirao sebe. Nastavio sam da mislim da je govor u javnosti grozno, traumatsko iskustvo, cak iako sam to radio sasvim dobro. Ali sama misao o pricanju pred grupom ljudi je izbacila sve moje strahove socijalne anksioznosti.

Ja sam govorio samom sebi: "Oh, moj boze, ovo je grozno! Ja cu stajati tamo ispred svih tih ljudi i necu znati sta da kazem. Svako ce misliti da sam glup. Onda cu se stvarno osecati kao budala. Moje reci nece imati nikakvog smisla. Zacrvenecu se i mucacu. Moj glas ce oslabiti i onda cu ucutati. Svako ce videti moj strah i to ce biti jos vise neprijatno."

Zato sto nisam promenio navike razmisljanja - zato sto nisam preokrenuo ANT-ove - moji strahovi o govoru u javnosti nikad nisu nestali. Strah je uvek bio tu. Svaka javna prezentacija koju sam davao je bila nocna mora. Ja sam pocinjao sa anksioznoscu iscekivanja danima i nedeljama unapred.

"Ja MRZIM da drzim govor," rekao bih, "Ti ljudi me ne vole. Ja sam uplasen na smrt. Sta ako otvorim usta a moj glas zapisti? Onda cu pocrveneti. Onda ce svako znati da sam uplasen. Ja MRZIM da drzim govor!"

Da li vidite sta sam radio? Sabotirao sam sebe. Umesto da preokrenem ANT-ove, ja sam preokrenuo sebe samog i pripremio sebe na poraz.

Jednom kad sam to naucio, poceo sam da menjam razmisljanje. Poceo sam da pravim RACIONALNE izjave, ali da idem NAPRED.

Na primer, poceo sam da govorim ovako nesto: "Govor pred grupom ljudi nije moja omiljena aktivnost i ja sam mozda malo nervozan, ali je isto tako i svako drugi ko vrsi javnu prezentaciju. Mozda to nije nista narocito. Ja cu duboko udahnuti, usporiti govor, fokusiracu se na nesto specificno i podsetiti sebe da cu verovatno uraditi bolji posao nego sto mislim da cu uraditi."

NASTAVITE DA PODSECATE SEBE da ce vam uprkos anksioznim osecanjima biti dobro. Nakon svega, svako pravi greske pa i vi, takodje, ali PA STA ONDA? Sve to dokazuje da ste ljudsko bice.

Svako se zbuni kad cita i izgubi tok misli kad govori. SVAKO! Pa zasto vi mislite da je to tako katastroficno i grozno? NIJE, TO JE SAMO LJUDSKI!

U redu je biti covek i praviti greske. A kad pravimo greske, PA STA ONDA? To stvarno, zaista, nije velika stvar! Zemlja nece nestati zato sto vi mislite da ste uradili dobar ili los posao zbog govora pred ljudima. U stvari, posle 50 godina, niko nece znati da ste pravili prezentaciju... to jednostavno nije velika stvar, uopste!

Mi gnjavimo i mucimo sebe i brinemo se do bola pa tako ne mozemo uzivati u zivotu, a zasto? Zbog necega sto nije cak ni vazno, cega se niko nece ni secati, nekoliko godina kasnije.

MI TREBA DA RAZMISLJAMO RAZLICITO, i DA PREOKRENEMO TE (ANT) MISLI. Kada vi radite nesto, nahranite svoj mozak racionalnom i realisticnom istinom. Nemojte da budete zarobljeni sa "Ja se jos uvek bojim da..." i "Ja se plasim da..."

Ako prestanete da govorite da je nesto strasno, i zamenite izjavu tako sto cete reci da je situacija izazov, na kraju ce se vas mozak i vase ponasanje sloziti. Vi ste naucili da promenite razmisljanje, bazirano na vasem govoru samom sebi, uz cinjenicu da ste preziveli i uradili aktivnost.

Vecina situacija u zivotu nisu stvarno strasne: Mi smo ih bas objasnili na taj nacin na dugi period vremena i one su se "spustile" duboko u vas mozak.

Tako da, kako nam je sve bolje, mi interpretiramo te situacije sve vise racionalno i realisticno. RACIONALNA izjava i pogled na situaciju na kraju MENJA originalno ANT osecanje - i onda anksioznost ne moze vise da nam stane na put da nam unisti zivot.

Preokrenite te ANT-ove. Vas mozak cuje sve sto vi kazete.

Budite sigurni da govorite istinu. Budite sigurni da ste realisticni i istiniti. Ne mojte reci da vi "NE MOZETE" da uradite nesto, jer najcesce mozete.

Kazite vasem mozgu istinu. Preokrenite te ANT-ove. Sta god da kazete, vas mozak ce to cuti. Sta god vas mozak cuje, on ce u to poverovati.

Ovo treba da bude zdravorazumsko verovanje, naravno, ali vas mozak je prilicno bukvalan. Ako vi kazete i ponavljate godinama da vi MRZITE nesto, vas mozak ce poverovati da to mrzite. Vi pojacavate tu "mrznju" i svu anksioznost koju imate u vezi socijalnih situacija, svaki put kad kazete da to mrzite.

Mi moramo preokrenuti ANT-ove. Vas mozak ce cuti i verovati racionalnim mislima isto tako dobro kao sto je verovao negativnim i iracionalnim mislima. Pa hajde da mu kazemo istinu od sada i da oteramo nasa lazljiva ANT verovanja i osecanja.

Nazad <<     Dalje >>