Seansa br 5 - drugi deo

Ove nedelje cemo poceti jos jedan glavni koncept koji je fundamentalan u prevazilazenju bilo kojeg poremecaja anksioznosti. 20 godina sam se borio sa mojom anksioznoscu, ratovao, hrvao sam se sa njom, pokusavao da budem agresivan protiv nje i pokusavao da nateram sebe da ne budem socijalno anksiozan. Preplavio sam sebe sa strahovima misleci da ce nekako moja anksioznost biti smanjena i da ce moj zivot postati bolji. Ovo nije funkcionisalo. Ustvari je imalo povratni efekat i napravilo je moju socijalnu anksioznost jos jacom.

To je prirodna ljudska reakcija, zelja da se bori protiv necega sto vam izaziva emocionalnu traumu i bol kao sto je socijalna anksioznost. Kad koristimo agresivnost, sto je negativna emocija, i pokusavamo da se borimo protiv socijalne anksioznosti mi samo pogorsavamo socijalnu anksioznost. Ono sto sam vam sad rekao je paradoks. Paradoks je nesto sto nema intuitivnog smisla ali je ipak istina. Prevazilazenje socijalne anksioznosti je jedan od najvecih paradoksa na svetu. Ono sto sam ja radio preko 20 godina je insistiranje samom sebi da to ne bi trebalo tako da bude: Ja ne bi trebalo da osecam anksioznost koju sam osecao. Da ja nisam zasluzio da imam anksioznost i da to nije fer sto je moj zivot unisten mojim strahovima. Svi drugi izgleda da zive srecnim zivotom a moj zivot je unisten zbog moje stalne i intenzivne socijalne anksioznosti. Sve ovo moze biti istina ali svaki put kad sam rekao sebi ove stvari ja sam samo pojacavao negativne misli u mom umu. Umesto da pomazem sebi, ja sam pojacavao svoj osecaj bespomocnosti, moja osecanja neadekvatnosti i moje anksioznosti u vezi sa socijalnim situacijama. Uporedjivao sam sebe sa ostatkom sveta i video sam sebe kao vrlo inferiornog. Radeci ove stvari ja sam zarobio moj um, fokusiran na negativna osecanja i to je napravilo nemogucim da mi bude bolje.

Sledeci prirucnik se zove "paradoks borbe". Ovaj koncept je suprotan intuiciji normalnom nacinu misljenja. Zapamtite, iz paradoksa je skoro nemoguce izaci jer radeci stvari koje bi navodno trebalo da radimo da prevazidjemo socijalnu anksioznost mi ustvari zavrsavamo u jos gorem stanju. Ovo je suprotno intuiciji. To je suprotno onom sto ocekujemo. To je paradoks!

Borba protiv moje anksioznosti i straha mi je izgledala prirodno. Tako sam i radio. Ali svaki put kad sam se borio, zavrsio sam u krvi i porazen. Nikad mi nije bilo bolje. Nikad mi nije pomoglo da prevazidjem moju anksioznost. Zasto? Ja sam koristio negativnu emociju, agresivnost, da izlecim drugu negativnu emociju, anksioznost. Ova taktika nikad ne upali. Svaki put kad koristim negativnu emociju da pokusam da mi bude bolje i da pokusam da prevazidjem moju socijalnu anksioznost, moja anksioznost samo poraste jos veca, snaznija i jos upornija. Ja nisam radio stvari koje bi mi poboljsale stanje. Ustvari, stvari koje sam radio i za koje sam mislio da ce mi pomoci zarobile su me u mojoj anksioznosti. Mi zovemo ovaj koncept "paradoks borbe" ali se obicno tumaci kao paradoks prihvatanja. Razlog zasto smo preimenovali ovaj koncept za ljude sa socijalnom anksioznoscu ce vam biti jasniji kako budemo napredovali. Pogledajte sad "paradoks borbe" koji sam ja koristio u pokusaju da prevazidjem socijalnu anksioznost.

Nazad <<     Dalje >>